Sort by:
View:
  • Home
  • Articles Posted by Maja Mandić

Written by Maja Mandić

Majski Infinity Book Box


Stigao je. Konačno. Ovog puta je čekanje malo duže trajalo, pošto saradnja, sa kim god da je bila nameravana u aprilu, nije uspešno realizovana, pa aprilskog Book Box-a nije bilo. Dobili smo izvinjenje, i ne zameramo. Ali da je šteta, šteta je. Baš zato me je ovo majsko iznenađenje za ljubitelje pisane reči naročito obradovalo. Ura za Emu, za njenu upornost i neodustajanje.

Šta nas je iznenadilo ovaj put?

13318539_10207758078843362_2130932604_n

Ponovo je ostvarena već dokazana saradnja sa izdavačkom kućom Arhipelag.

Zatim medeni cvetak zanovetak, obeleživač za knjige, by Oblak Šareni.

Magnetić za frižider sa književnim citatom, što me je naročito oduševilo jer mnogo volim magnete.

Četiri ex librisa, da još četiri knjige mogu da zvanično obeležim kao moje i samo moje. 🙂

Obeleživač za knjige sa tatpisom Book Nerd, kao pravljen za mene. 🙂

13295205_10207758078723359_1107125025_n

Sa svake kesice u kojoj mi stigne Book Box skinem Infinity nalepnicu i zalepim je u knjigu, da pamtim otkud mi i kad ih bude više nego sada, pa sam to uradila i ovaj put. 🙂

O kratkom romanu Drugo more Klaudia Magrisa posle čitanja nisam sigurna šta da mislim. Nema se šta zameriti njegovoj spisateljskoj veštini. Ja inače volim filozofske teme. Ali… kroz osamdeset strana ovog romana sam se sa mukom probijala. Od početka do kraja ostao mi je nekako previše apstraktan, nedorečen, nejasan… I ostavio me je da ne znam. Ne mogu reći da je loš, ali ne mogu reći ni da mi se sviđa. Mogla bih se sada uplesti u dalje objašnjavanje svojih zapetljanih misli, ali neću. Mislim da nema potrebe. Pročitajte, pa saznajte svoje mišljenje. Nema razloga da prihvatite moje.  🙂

http://zivotusnovima.rs/wp-content/uploads/2016/05/DSC_8285-960x640_c.jpg

Rim – Večiti grad


Ukoliko nekada poželite da od svog svakodnevnog života pobegnete u grad u kome ćete na svakom koraku biti okruženi istorijom civilizacije, moja je preporuka da odete u Rim. Moje iskustvo je preprepredivno ( što je možda malo, ali samo malčice, i samo možda, uslovljeno činjenicom da je to mom dragom i meni bilo prvo putovanje kao novopečenom bračnom paru).

Što se traženja znamenitosti tiče, ako samo pogledate mapu, biće vam jasno da kuda god da krenete, velike su šanse da ćete, makar i sasvim slučajno, naleteti na neku od njih. Međutim, baš zato što ih je toliko mnogo, verovatno je pametno da odlučite šta sve ne želite da propustite, i na vreme isplanirate kada ćete gde otići, naročito ako ne ostajete predugo. Kada je u pitanju kretanje kroz grad, pretpostavljam da je najpametnije da kupite kartu za gradski prevoz kako biste koristili metro i autobuse za vreme boravka.

Mi smo odseli u B&B Piramide Terraceu ulici Via Ostiense, blizu Piramide stanice metroa. Boravak smo rezervisali preko Booking-a, i po pristupačnoj ceni dobili sasvim finu uslugu. Jedna od prednosti ovog smeštaja je lokacija, pa smo tako direkt preko puta imali dobru piceriju Ostiense, kao i fenomenalni, obavezno probajte, ni pod razno ne propustite, sladoled u poslastičarnici La Romana. Ispred poslastičarnice je red u bilo koje doba dana i noći, ali, što se mene tiče, koliko god da čekate, vredno je truda. Jedina mana ovog sladoleda je što je potencijalno poguban po vašu vitku liniju. Takođe, veoma blizu nam je bio i sjajan restoran sa cenama koje su i nama prihvatljive, gde smo se družili sa neprevaziđenim italijanskim testeninama – La valle del sacco. U ovom divnom restoranu je atmosfera baš onakva kakva sam uvek zamišljala da treba da bude u italijanskom restoranu. Toliko o hrani. Ukoliko slučajno niste primetili, mnogo volim da jedem, naročito sve vrste testa, tako da je ovo bio moj Raj. 🙂

Nacionalni spomenik Vitoriu Emanuelu II

Nacionalni spomenik Viktoru Emanuelu II

Čini mi se da smo nekako, kuda god da krenemo, najviše natrčavali na Nacionalni spomenik Viktoru Emanuelu II , prvom kralju ujedinjene Italije, ili Oltar domovine. Možda to i ne bi trebalo da me iznenađuje, s obzirom na njegovu veličinu. 🙂

 

Koloseum, ispred koga je uvek prevelika gužva, pa nemam našu fotku istog.

Koloseum, ispred koga je uvek prevelika gužva, pa nemam našu fotku istog.

Koloseum smo obišli samo spolja, s obzirom na ogroman red za ulaz, zbog čega mi je pomalo žao, ali šta da se radi. Moram priznati da me je iznenadila činjenica da su tri sprata urađena u dorskom, jonskom i korintskom stilu, čime je ispoštovan redosled nastajanja ovih stilova u Grčkoj.

Večita inspiracija umetnika, jedno od omiljenih mesta za okupljanje, Španske stepenice.

Večita inspiracija umetnika, jedno od omiljenih mesta za okupljanje, Španske stepenice.

Španske stepenice su po meni verovatno najpoznatija lokacija u Rimu, i najčešća scenografija za fotografisanje. Mi smo nažalost bili tamo za vreme nekakvih radova, koji su pomalo pokvarili atmosferu Španskog trga, pa nisam imala priliku da se uzverem uz 138 stepenika koji spajaju trg sa crkvom na bregu, uprkos svojoj ljubavi prema veranju uz sve stepenice na koje naiđem. Elem, pošto mi ovo nije prva poseta Rimu, nisam propustila priliku da sednem na omiljenom mestu za okupljanje predstavnika umetničkog sveta, čija su one česta inspiracija. 🙂

Trg Svetog Petra

Trg Svetog Petra

Vatikan je svakako impresivan i treba ga videti. Ova najmanja nezavisna država na svetu, sedište Rimokatoličke crkve, svakodnevno primi neverovatan broj turista, pa gužve ne treba da vas iznenade.

Odmah pored zidina Vatikana možete probati još jedan odličan sladoled u Old Bridge poslastičarnici, čiju ćete adresu lako naći jer je internet pun preporuka za nju (šta mogu, volim sladoled ;)).

Fontana Di TreviMoja omiljena znamenitost , u koju sam se zaljubila na prvi pogled je Fontana Di Trevi, čiju divotnost po meni nikada nijedna fotografija nije uspela verno da prikaže. Morate videti da bi vam bilo jasno po čemu je posebna. <3

villa-borgheseObavezno prošetajte kroz park u kome se nalazi Villa Borghese, obiđite jezero, opustite se…

 

 

 

Mogla bih ovako da nastavim do besvesti, jer je na svakom ćošku nekakav trg, fontana, vila, spomenik,… nešto. Ali neću. Pomenuću još dva mesta na koja nisam naletela tražeći po netu šta u Rimu treba obići, a ispostavilo se da su me oduševila.

Bašta narandži je vrlo živopisna i mirišljava, i iz nje se pruža divan pogled na grad, vredi je obići.

Isola Tiberina je jedino ostrvo na reci Tibar, sa obe strane povezano sa gradom mostovima, i izgleda kao savršeno mesto za druženje i opuštanje, pošto, iako je u sred grada, pruža osećaj izolovanosti.

Na svakom koraku naletećete na umetnike koji prodaju svoje slike. Žao mi je što su, s obzirom na naš standard, sva ova umetnička dela ipak ostala van mog finansijskog domašaja.

Umalo da zaboravim da pomenem modu. Kao laik, krajnje nezainteresovan za modne trendove, mogu vam reći da Rim ne zovu bez razloga prestonicom mode. Via Condotti je ulica koja je ugostila butike najpoznatijih, te i najskupljih, kreatora i modnih kuća i rekla bih da je verovatno iznad finansijskih mogućnosti svih nas običnih smrtnika. Međutim, u ulicama Via del Corso, Via del Tritone, Via Nazionale i Via Cola di Rienzo možda nađete nešto po svom ukusu što možete sebi da priuštite, naročito tokom popularnih rasprodaja u januaru i julu.

Za kraj jedan savet – ako odlučite da popijete kafu u blizini Piaza Venezia, i odlučite se za Antico Caffe Castellino, ne naručujte Ice coffee. Naravno, ovaj savet ne važi ako ste ljubitelj hladne filter kafe sa sve kockicama leda. Ne znam da li se svugde u Rimu pod hladnom kafom podrazumeva da je ista ovako servirana. Iskreno rečeno, nisam se posle usudila nigde drugo da je naručim. 😀 Ako ste upućeni u tematiku, volela bih da i mene uputite. 😉

 

Za sve fotke u galeriji mogu da zahvalim jednom i jedinom Zoranu Mandiću, iako je pomalo zabušavao, pa je više uživao nego fotkao. 😀

 

Nova JA


Nije me bilo neko vreme. Razlog je jednostavan – bila sam zaokupljena drugim stvarima. Dok me nije bilo udala sam se, putovala, radila, čitala… 🙂

bidermajer

Kad imaš kumu koja em što je kreativna, em što te zna u dušu. 😉

 

Znam da verovatno deluje kako olako prelazim preko ovog “udala sam se”, ali što se mene tiče to zaista nije donelo neku značajnu promenu u mom životu. Pošto sam već neko vreme živela sa svojim dragim kada smo odlučili da svoju vezu u očima zakona ozvaničimo, moj svakodnevni život se posle venčanja nikako nije promenio. Više je razlike bilo dok su trajale pripreme, kojima baš nisam vična, jer ne volim gužve niti da budem u centru pažnje… Ali eto, prošlo je, preživeli smo i vratili se svom lepom životu. 🙂

Međutim, nešto se u mom životu ipak jeste promenilo – prezime. Ne vidim to kao nešto naročito bitno. Nije me prezime činilo članom moje porodice. Oni su mi u krvi, i deo su mene oduvek, uvek i zauvek. Isto tako me neće ni novo prezime učiniti članom nove porodice. To je već stvar izbora, mog i njihovog. 🙂

Uprkos svemu tome, osećam da sam prezime promenila. Osećam to novčano i živčano. 😀 Verujte mi na reč, nije lako udati se. Treba izmenjati sva dokumenta, čekati u redovima, prijaviti svim nadležnim službama da ste sada neko drugi. I naravno da ne mogu oni iz centralne baze podataka da pristupe svemu. Jer šta bismo onda plaćali i čekali. Zgodnije je da mi šetamo od jednog do drugog šaltera i nosimo im papire, jer teško je jednim klikom videti sve.

Eto, time se ja bavim ovih dana. Šta kod vas ima novo?

Kad uvijam svoju vozačku i pasoš, naći ću vremena da pišem o Rimu i Parizu, i o nekim knjigama, a za sada ovoliko. :*

buket

Zna mama šta ja volim!

Martovski Infinity Book Box


Stigao je martovski Infinity Book Box. Mojoj sreći nema kraja. Ništa bolje da te dočeka umornu s posla od knjigastih stvarčica. 🙂

 

Zamotuljak sreće. 🙂

Dakle, za početak, knjiga. Ovoga puta, Arhipelag poklanja Bunar Dimitra Baševskog. Tvrdo koričen. Mnogo volim tvrdo koričene knjige. Još se negde u opisu pominju Derviš i smrt i Prokleta avlija, a dugo nisam čitala nešto takvo. Pa divota jedna. Dakle, Bunar je sledeći na spisku za čitanje.

Zatim, obeleživač za knjige sa sjajnom  porukom Merilin Monro – It’s better to be absolutely ridiculous than absolutely boring.

Sapun nam poklanja Ela prirodna kozmetika. Prirodan i mirišljav. Ne znam kako je Ela ubacila književnu porukicu u njega, ali sjajno je što jeste. 🙂

Torbu koju je obezbedio Print shop Kolibri planiram da povedem sa sobom kad ipak otputujem negde van knjiga.

Lep detalj su i radovi pisaca amatera. Među njima i moja pričica, meni lično veoma draga, moj prvi iskorak izvan sebe, da me drugi procene i ocene.

Toliko. Sve divno da divnije ne može biti.

Ukoliko vas zanima šta će stići u aprilskom Book Box-u, možete ga naručiti od Eme i saznati. Verujem da će vredeti svaku paru.

Citati – Teri Pračet


* Ljudima kojima nisu potrebni ljudi potrebni su ljudi kojima će pokazati da su oni ljudi kojima nisu potrebni ljudi.
* Nana Og je obično rano odlazila na počinak. Ipak je ona jedna dama u godinama. Ponekad bi legla već u šest izjutra.
* On je takođe imao i mačje poimanje svojine, koje se svodilo na to da sve što je jestivo nema pravo da pripada bilo kom drugom.
* Različiti delovi Klimavog stremili su različitim pravcima; on je samo U PROSEKU trčao u nekom određenom pravcu.
* “Smatram da si ti skoro sasvim poremećen i da patiš od zvučnih i vizuelnih halucinacija na psihosomatskoj osnovi”, rekao je, “i da bi verovatno trebalo da te obuku u onu finu belu košulju što se vezuje pozadi. Ali to nije bitno jer smo drugovi.”
* Ljudi su umeli da ne vide ono što zdrav razum govori da ne treba da vide.
* …jer je verovao kako je sa starijom decom mnogo lakše nego s mlađom, što samo pokazuje da možete koliko vam drago biti besmrtna antropomorfna personifikacija, a ipak praviti, kako to već biva, smrtno ozbiljne greške…
* … što je bio pristup, bar kad se mudrosti tiče, ravan odlasku u lov na aligatore u kartonskom čamcu i to u sezoni brodoloma.
* Reči su počele da kuljaju same od sebe, bez primetnog uplitanja mozga u sve to.
* … kome je stvarnost bila usputna stanica na putu ka nekim drugim mestima.
* Imao je prilično moćan um, ali moćan na način na koji je moćna lokomotiva koja juri šinama i na koju je, shodno tome, nemoguće uticati.
* Uvek se trudila da živi kao da iznad planete postoji velika crvena strelica koja tačno pokazuje gde se ona nalazi.
* Nastavila je da se obrazuje. Škola ju je, verovala je, samo ometala u tome.
* Za sve se može pronaći logično objašnjenje, makar bilo i lažno.
* A opet, bio je najbolji. Bio je svestan toga, ne iz ponosa ili uobraženosti, već kao proste činjenice.
* … pošto devojane ionako pre udaje nisu imale pametnija posla, tako da su komotno mogle da se zabave učenjem.

http://zivotusnovima.rs/wp-content/uploads/2016/03/marsovac_filmska_korica_res-960x1487_c.jpg

Marsovac – Endi Vir


Ovu knjigu imam već neko vreme. I sve to vreme je provela na polici čekajući da dođe na red. Dok nisam dobila još jednu u februarskom Infinity book box-u. Tada sam shvatila da je vreme, kad već imam dva primerka, da jedan od njih uzmem u ruke i pročitam.

Krajnja presuda je – dopada mi se. Sam početak je obećavao.

“Kako stvari stoje, najebao sam.

To je moje stručno mišljenje.

Najebao.”

Kako da me posle takvog početka ne interesuje ostatak? 🙂 Neposredno posle samog početka nisam znala šta da mislim o knjizi. Ne mogu reći da mi nije držala pažnju, jer u tom slučaju ne bih nastavila da čitam. Međutim, u tom delu ima za nijansu previše tehničkih detalja za moj ukus, jer moj odnos sa naučnom fantastikom, iako blizak, nikada nije dostigao baš taj stepen bliskosti.

Ipak, nakon uvodnih objašnjenja, knjiga postaje dinamičnija, življa. Pratimo dešavanja na Marsu, gde je Mark Vatni, ostavljen od strane ostatka posade jer su verovali da je mrtav, ipak preživeo. Nakon nekog vremena, njegove aktivnosti bivaju primećene, pa se i njegove kolege na Zemlji trude da smisle način da ga bezbedno vrate kući.

Ono što se meni najviše dopalo kod Marsovca je duhovitost. On zadržava vedar duh i rešenost da preživi uprkos svim nedaćama koje ga snalaze na pustoj planeti čiji je jedini stanovnik.

U nekim trenucima uhvatila sam sebe kako, zajedno sa ostatkom Zemlje čiji stanovnici budno prate napredak ovog svemirskog pirata, zadržavam dah.

Knjiga je prošle godine pretvorena u filmski hit, za one kojima je lakše da isti pogledaju, umesto da posvete vreme čitanju 386 strana knjige. 😀

 

http://zivotusnovima.rs/wp-content/uploads/2016/02/DSC_9044-960x640_c.jpg

Briž je bajka


Neka mesta mogu da vam ukradu srce čim ih vidite. Briž je jedno od njih. Zaljubio me je u sebe, bez problema, za jedan dan koliko sam u njemu provela. Smeštaj smo našli u Canal House, i za pristojnu cenu dobili finu sobu i ukusan doručak.

Pokušavam da se setim koji bih deo grada posebno preporučila. Međutim Briž je ceo toliko bajkovit da ne mogu ništa da izdvojim. Dok sam šetala njegovim ulicama, imala sam utisak da sam u nekom drugom vremenu. Sav stres i žurba savremenog života su isparili.

Prva asocijacija kad se setim Briža za mene je ČOKOLADA. Ona prava. Belgijska. Kakva treba da bude. Pretila mi je opasnost da sve pare na istu potrošim. Ali nisam. Jer sam karakter. 🙂 Osim čokolade pomislim i na toplu čokoladu. Koja je belgijska čokolada rastopljena u mleku. 😀

Belgijska čokolada

Zatim je tu voda. Puno vode. Gde god pogledate videćete neki kanal. Dvorišta koja izlaze na kanal. Stepenice koje ne vode nikuda, kapijice kroz koje nemate kuda da prođete. Sve to kao da vodi u neke druge svetove.

 

Da biste doživeli pogled sa tvrđave Belfort morate se izboriti sa stepenicama, čiji broj neću da pišem, da slučajno nekog ne obeshrabrim. Preživećete bez posledica. Nakon njih vas čeka zvonik, dom 47 zvona. I pogled s visine na Briž.

Belfort tvrđava

Dalje bi trebalo videti zid piva. Tamo su izložena sva belgijska piva i odgovarajuće čaše. A povezan je i sa pivnicom u kojoj možete probati veliki broj istih, uz pogled na jedan od mnogobrojnih kanala.

Pivski zid, Briž

Nisam sigurna da li u Brižu ima nekakvog provoda, i šta bi u njemu na duže staze moglo da se radi, osim da se pati što ne možete pojesti svu čokoladu, i probati sva piva. Znam da može da se uživa u vremeplovu koji vas vodi u svet kaldrmisanih ulica i kočija, oslobođen svega modernog što bi moglo narušiti čaroliju. Sigurna sam da ću se ja tamo vratiti. I da svakome ko ima priliku preporučujem da ga poseti.

 

Za sve divne fotke mogu da zahvalim gospodinu Zoranu Mandiću. 🙂

Infinity book box


Infinity book box je konačno stigao. Ne mogu vam opisati koliko dugo ja čekam i nadam se da će se i u Srbiji pojaviti ovakvo nešto. I stigla je kutijica izenađenja. I zadovoljstva. Da se jednom mesečno obradujemo nečem novom. Nepoznatom. Da nešto iščekujemo. I pogađamo da li će nam se ova svideti malo više ili malo manje od prethodne. Prva dva meseca njenog postojanja sam, nekako, propustila da je konstatujem. Ali treća sreća.

DSC_6193

Za one koji ne znaju o čemu je reč, Ema (Bookmarks by Ema) se udružila sa drugim kreativcima, umetničkim dušama, i stvorila nešto očaravajuće za nas knjigoljubce. Svakog meseca nam šalju bar jednu knjigu, plus neke sitnice u znaku knjige. Pošto naše kreativce to košta vremena, truda, materijala… Infinity book box košta 650 din + ptt, što nije mnogo za jednu ovako divnu stvar.
Ovaj februarski book box sam čekala kao ozebao sunce . Zalomio se državni praznik, neradni dani, da produže iščekivanje. Kada sam ga konačno dočekala, u njemu sam našla:
infinity book box
– Marsovac, Endi Vir, izdavača Evro Book. Na korici niko drugi nego Met Dejmon, pošto je to sada i filmski hit. Ja sam knjigu kupila pre ekranizacije iste, pa će ova, filmska, da putuje na poklon. A nadala sam se nečemu novom, neotkrivenom. No dobro. Sledeći put.
– Epruveticu Nesquik-a, da poveća uživanje.
Odelce za šolju, da kakao ostane topao, kad se udubim u knjigu, pa ga zaboravim. 🙂
– Dva ex librisa, uz kratak istorijat istih (lepo je naučiti nešto novo).
– Simpa srcaste dugmiće kojiće prvom prilikom da se prišiju na neku letnju torbu, da je krase.
– Obeleživači za knjige, jedan u znaku mog drugog poroka, slatkiša i drugi sa porukom za sve knjige koje vidim, dotaknem, omirišem – You make me so happy.
– Cupcake minđušice, za kad se osećam šašavo.
Toliko. Taman za prvi put. Da se obradujem, da poželim još, i da navijam da svakog meseca budu sve bolji i kreativniji.

Menu